Ko umesto Mandića? Levoruki šuteri deficitarni u Srbiji, nameće se jedno rešenje...

Dok je pola sveta kuburilo sa levorukim šuterima i dovijalo se kako sa nezgodne strane da postigne gol, Srbija je imala dvojicu paklenih, najboljih na svetu: Filipa Filipovića i Dušana Mandića. I ko zna koliko puta upravo dalekometnom paljbom sa desne strane zatvarala utakmice i uzimala medalje. Lopta ka ubitačnom tandemu i pola posla je gotovo. Nema brige.

Danas je drugačije, novi selektor Uroš Stevanović ima glavobolju baš zbog te desne strane. Filip Filipović je, zajedno sa još petoricom velikana srpskog vaterpola, otplesao poslednji ples na Olimpijskim igrama u Tokiju, a Srbija je privremeno ostala i bez Dušana Mandića. Dvostruki olimpijski šampion iz Boke zatražio je predah posle teškog i mučnog razdoblja u klupskoj karijeri, neće predvoditi Delfine na Svetskom prvenstvu u Fukuoki.

Pitanje koje se nameće je: ko umesto Mandića?

Levoruki šuteri su deficitarni, zlata su vredni. Ekipe koje ih imaju dobijaju na širini, imaju daleko više mogućnosti i protivnici ne mogu tako lako da usmeravaju odbranu i idu na kontrolisani rizik – da puštaju dešnjaka sa desne strane da pucaju. Oseka je nastala i u Srbiji, nema levorukih bombardera ni za lek, ali nameće se jedno rešenje.

Dalo se naslutiti da Dušan Mandić neće ovoga leta biti deo državnog tima još kada ga je Novi Beograd odstranio iz tima, a on se oglasio i poručio da će posledice biti dalekosežne za srpski vaterpolo. Već tada je Uroš Stevanović mogao da počne sa traganjem za drugim opcijama. Previše ih nema, zapravo je izbor poprilično sužen, pa tako novi selektor, svestan da su izgledne šanse da jedan od najboljih levorukih šutera sveta neće igrati, nije propustio priliku da poziv uputi Marku Radoviću.

Dušan Mandić neće igrati za Srbiju na Svetskom prvenstvu!

Prvotimac Crvene zvezde je od najmlađih uzrasta važio za velikog talenta. Leva ruka, razoran udarac, čak i konstitucijom podseti na tobdžiju iz Boke. Otuda se moglo čuti da na bazenu kraj Dunava i Kalemegdana u crveno-beloj opremi stasava momak koji bi u perspektivi mogao da krene stopama Dušana Mandića. Kvalitetom i dalje isuviše daleko od prvog imena srpske reprezentacije, ali ovo bi moglo biti njegovo leto. Ne samo leto, već godina.

Iza Marka Radovića je najbolja sezona u karijeri. Sa Crvenom zvezdom je bio vicešampion Srbije i osvajač kupa, konačno je dobro igrao u kontinuitetu i drastično podigao procente šuta. Počeo je bolje da bira tajming za šut, da ga kontroliše i to je rezultiralo sa 68 golova kombinovano u Superligi Srbije i Jadranskoj ligi. U proseku dva po meču, a napadačka produkcija nije izostala ni u Kupu Srbije, te Kupu Evrope.

Zbog toga se i našao na preliminarnom spisku Srbije i kako je jedini levoruki šuter, za očekivati je da dobije veliki prostor u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i završnici Svetskog kupa u Los Anđelesu. Iskoristi li ga – dobiće prostor i na Svetskom prvenstvu, kroz koje Srbija može da izvadi vizu za Olimpijske igre u Parizu.

Vreme i voda ne mogu sprati sramotu, ostaće bruka da živi doveka

Srbija nema drugog levorukog šutera u sastavu, Marko Radović je praktično jedina opcija. Sa Urošem Stevanovićem već je sarađivao, bio je deo tima koji je pre dve godine u Pragu osvojio Svetsko prvenstvo za juniore. Tada je Marko Radulović bio MVP, Vladimir Mišović najbolji golman, a Marko Radović jedan od najpouzdanijih šutera u napadu. Sada su sva trojica na seniorskom spisku, a Zvezdinom levorukom bombarderu ovo leto moglo bi da bude odskočna daska.

Dušana Mandića nema, došao je red na druge da se dokažu. I da igrama u reprezentaciji krenu ka orbiti. Svako zlo za neko dobro.